Слушајте шта вам дјеца не говоре.

Вршњачко насиље је највидљивије у школском окружењу, јер су дјеца у школи највише у социјалном контакту, те је мрежа социјалних односа најсложенија.

Родитељи као законски старатељи дјеце, уз остале учеснике васпитно-образовног процеса имају кључну улогу у превенцији свих облика вршњачког насиља.

Модерне технологије су преселиле већи дио мреже социјалних контаката из реалног у виртуелни простор, па се на интернету развијају поједини обрасци интерперсоналних односа укључујући и агресивност.  Када је ријеч о младима један од најозбиљнијих и најчешћих ризика у дигиталном окружењу јесте дигитално насиље које је повезано са традиционалним вршњачким насиљем.

Циљ брошуре је да укажемо на разлику појма насиља и агресивности код дјеце, који су облици насиља, како да уочите основне узроке насилног понашања, те како да препознате одређене промјене понашања код своје дјеце које указује да трпи насиље или да се насилно понаша. 

 Дјеца понекад неке облике насиља сматрају задиркивањем и „само грубљом игром“. Насиље није игра, јер у игри сви учесници уживају и учествују у складу са својим могућностима. Међутим, ако неко у „игри“ ужива, а други излази из игре са осјећајем неугоде, боли и са повредама онда таква активност није игра већ вршњачко насиље.

Врсте вршњачког насиља с обзиром на облик

Вршњачко насиље је свако намјерно физичко или психичко насилно понашање усмјерено према дјеци и младима од стране њихових вршњака са циљем повријеђивања, а које укључује понављање истог обрасца и одржава неравноправан однос снага (јачи против слабијег или група против појединца). Најчешће се дешава у школама, али може да се догоди и у било којем окружењу гдје дјеца и млади проводе вријеме заједно (парк, спортски клуб, интернет).

01

Физичко насиље

Гурање, шутирање, шамарање, дављење, ударање, штипање, чупање, уништавање имовине, отимање ствари

02

Вербално насиље

Вријеђање, ругање, пријетње, псовке, исмијавање, омаловажавање, задиркивање, ширење лажи и трачева, емоционално уцјењивање

03

Психолошко/емоционално злостављање

Намјерно искључивање/изопштавање, игнорисање из групе вршњака, емоционално уцјењивање, застрашивање, ухођење, манипулисање емоцијама друге особе, изнуђивање новца

04

Социјално насиље

Искључивање из групе вршњака, изолација и одбацивање, игнорисање и манипулисање пријатељством

05

Дигитално (cyber) насиље

Злостављање путем друштвених мрежа, слање увредљивих садржаја, напад на приватност, узнемиравање, подстицање говора мржње, пријетње, уцјене, креирање лажних садржаја, монтирање фото и видео материјала

06

Сексуално насиље

Узнемиравање, коментари о тијелу или сексуалности, додиривање без пристанка, ширење слика и видео материјала сексуалног чина

Обратите пажњу на:

Неочекиване промјене у понашању

Повлачење у себе, љутња, туга, потиштеност, забринутост, одсутност.

Проблеми са спавањем и апетитом

Несанице, ноћне море, губитак апетита.

Промјене у школском успјеху

Слабије оцјене, губитак мотивације, избјегавање школе.

Повлачење из друштва

Губитак интересовања за породицу, пријатеље и активности које је вољело.

Физички знаци

Необјашњиве промјене на тијелу, самоповређивање.

Психички знаци

Анксиозност, депресивно расположење, суицидалне идеје, пад/губитак самопоуздања.

Психосоматске тегобе

Болови у стомаку, мучнина, главобоље.

Материјални трагови

Оштећене или нестале ствари, тражи више новца за џепарац.

Сумњиво онлајн понашање

Нервоза при кориштењу рачунара или телефона, често отвара нове профиле на друштвеним мрежама.

Обратити пажњу ако дијете:

Жеља за доминацијом

Има потребу да буде главни/а или контролише вршнјаке, доминира над браћом и сестрама.

Нестабилне пријатељске везе

Често мијења групе вршњака и пријатеља.

Непоштовање правила

Склоно је кршењу правила.

Непоштовање других

Често говори лоше о другима, показује мањак саосјећања.

Туђе ствари

Долази кући са предметима, одјећом која не припада њему/њој.

Правда насиље

Оправдава или минимизира насилно понашанје.

Негативан став према школи

Испољава одбојност према школи и наставницима.

Агресивно понашање

Често има изливе бијеса, агресивно се понаша према животињама.

ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ УРАДИТИ?

ШКОЛА И РОДИТЕЉИ
ЗАЈЕДНО ПРОТИВ НАСИЉА

Сарађујте са школом- редовна комуникација је кључ превенције вршњачког насиља.

Учествујте у родитељским састанцима и радионицама које организује школа.

Подстичите дијете да развија здраве односе и обрасце понашања.

  • Слушајте га смирено и без осуђивања.
  • Покажите да вјерујете у њега и да га не кривите.
  • Покажите саосјећање, те понудите дјетету опције-шта све може да уради да се заштити.
  • Пријавите насиље школи или надлежним институцијама.
  • Потражите помоћ психолога ако примјетите емоционалне потешкоће.
  • Не оправдавајте понашање-разговарајте о посљедицама.
  • Научите дјецу саосјећању и одговорности.
  • Тражите помоћ школског педагога или психолога.
  • Активно пратите његове друштвене мреже и контакте.
  • Развијајте емоционалну писменост код вашег дјетета подучавајући га саосјећању.
  • Охрабрите га да подијели своја осјећања о томе шта је видјело.
  • Не окривљујте га, већ му помозите да разумије зашто је важно реаговати.

  • Објасните му да посматрачи имају моћ да подстакну насиље (исмијавањем, игнорисањем) или да га зауставе (пријављивањем, подршком жртви).

  • Научите га да не реаговати значи индиректно подржати насиље.

  • Развијајте емоционалну писменост код вашег дјетета подучавајући га саосјећању и солидарности.

  • Охрабрите га да покаже жртви подршку (да буде пријатељ жртви, игра се са њом).

  • Подстакнути га да пријави насиље одраслима (психологу, педагогу).

Новости - Blog

Hello world!

Welcome to WordPress. This is your first post. Edit or delete it, then start writing!

Гдје потражити помоћ?

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.

Школски психолог или педагог

Обратите се

Списак школа

Влада Републике Српске

Министарство просвјете и културе