Слушајте шта вам дјеца не говоре.

Вршњачко насиље је највидљивије у школском окружењу, јер су дјеца у школи највише у социјалном контакту, те је мрежа социјалних односа најсложенија.

Родитељи као законски старатељи дјеце, уз остале учеснике васпитно-образовног процеса имају кључну улогу у превенцији свих облика вршњачког насиља.

Модерне технологије су преселиле већи дио мреже социјалних контаката из реалног у виртуелни простор, па се на интернету развијају поједини обрасци интерперсоналних односа укључујући и агресивност.  Када је ријеч о младима један од најозбиљнијих и најчешћих ризика у дигиталном окружењу јесте дигитално насиље које је повезано са традиционалним вршњачким насиљем.

Циљ брошуре је да укажемо на разлику појма насиља и агресивности код дјеце, који су облици насиља, како да уочите основне узроке насилног понашања, те како да препознате одређене промјене понашања код своје дјеце које указује да трпи насиље или да се насилно понаша. 

 Дјеца понекад неке облике насиља сматрају задиркивањем и „само грубљом игром“. Насиље није игра, јер у игри сви учесници уживају и учествују у складу са својим могућностима. Међутим, ако неко у „игри“ ужива, а други излази из игре са осјећајем неугоде, боли и са повредама онда таква активност није игра већ вршњачко насиље.